ginekologija-v

Ginekološki pregled

Svaka žena bi i pre stupanja u polne odnose trebala da poseti ginekologa, jer treba da dobije informacije o eventualnim situacijama koje mogu nastupiti u toku prvog odnosa, kako se zaštititi od seksualno prenosivih bolesti i od neželjene trudnoće (kontracepcija), ali i utvrditi trenutno stanje zdravlja. Preporuka je da žene u generativnom dobu jednom godišnje obave ginekološki pregled.

Ginekološki pregled se sastoji iz pregleda pomoću spekuluma, koji omogućava da se vide zidovi vagine i grlić. Nakon ovog dela pregleda ,uradi se pregled rukom. Pregled traje 3-5 minuta i ako ste opušteni i pripremljeni, nije ni bolan ni neprijatan.

Pri ginekološkom pregledu možemo:

  • uzeti briseva za PAPA TEST
  • bakteriološke briseve (mikoplazma, ureaplazma i chlamidia trachomatis)
  • virusološke briseve HPV, herpes genitalis

Ultrazvučni ginekološki pregled

UZ pregled je pregled sa vaginalnom i abdominalnom sondom i služi kako bi se vizuelno dopunio ginekološki pregled. Trebalo bi imati praznu bešiku i pripremiti se kao za ginekološki pregled. U zavisnosti od nalaza, pregled može trajati između 5 i 10 minuta.

Kolposkopija

Kolposkopija podrazumeva pregled grlića materice, vagine i spoljašnjih genitalija pod uveličanjem od 10 do 60 puta. Na ovaj način mnogo preciznije sagledavamo promene na genitalnim organima žene i donosimo odluku o daljem postupku koji može biti samo praćenje datih promena ili zahteva proveru tkiva biopsijom. Kolposkopski pregled uz uzimanje Papa brisa potrebno je raditi jednom godišnje, pod uslovom da je prethodna kontrola bila u granicama normale.

PAPA test

PAPA test je screening metoda kojom se štapićem i četkicom skidaju ćelije sa površine grlića materice i iz cervikalnog kanala da bi se posmatrale pod mikroskopom. PAPA test se uvek radi u kombinaciji sa kolposkopijom jer je tačnost dijagnostike kombinovanjem ove dve metode 98%, dok je tačnost samo citološkog pregleda 79%, a kolposkopskog 87%.

HPV infekcija

HPV infekcija je polno prenosiva bolest koju izaziva HPV-humani papiloma virus. Ima preko 100 tipova HPV, a oko 30 tipova inficiraju genitalnu regiju žena i muškaraca. Procenjuje se da je 50% svih žena i 80%-100% devojaka u dobi između 18 -25 godina u dodiru s ovim virusom, a svega oko 30% devojaka razvije simptome infekcije. Oko 12 tipova HPV uzrokuje genitalne bradavice, koje se mogu javiti na spoljašnjim ili na unutrašnjim polnim organima i okolnoj koži, kao i na penisu. Oko 15 tipova HPV, tzv. “visoko rizičnih“ povezano je sa karcinomom čmara, grlića, vagine i penisa. Danas slobodno možemo reći da je karcinom grlića materice polno prenosiva bolest čiji je glavni uzročnik HPV infekcija. Ona je nesumnjivo glavni, ali ne i jedini faktor. Neophodno je postojanje i određenog dopunskog kofaktora (hronična infekcija) koji treba da omogući prodor HPV virusa u grlić materice. Incidenca i starost zaraženih je sve niža tako da se HPV infekcija i njene manifestacije mogu sresti već sa 16 godina-kondilomi, a da se sa 19 mogu dijagnostikovati promene na grliću materice tipa (CIN II, CIN III). U cilju skrininga malignih oboljenja grlića, važno je i redovno kontrolisati Papanicolau bris i ukoliko je potrebno uraditi HPV tipizaciju.Uz to potrebno je uraditi i kolposkopski pregled genitalnog trakta jer se time povećava dijagnostička sigurnost na preko 90%.

Zakažite pregled kod svog ginekologa

Menopauza

Menopauza je vreme u kome nastaje poslednje menstrualno krvarenje uzrokovano cikličnim delovanjem hormona jajnika na sluzokožu materice. Do menopauze dolazi kada jajnici prestanu da proizvode jajne ćelije i pada nivo hormona, obično u periodu između 45. i 55. godine. Na našem geografskom podneblju najčešći životni period u kome nastaje menopauza je starost između 48.i 51. godine života. Zbog uticaja faktora okoline, težih bolesti, operacija, stresnih situacija i delovanje nekih lekova-funkcija jajnika može prestati i pre 40. godine života, i tada govorimo o ranoj menopauzi ili ranoj insuficijenciji jajnika. Period pre menopauze ,tokom koga dolazi do opadanja nivoa hormona zove se perimenopauza i može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.Više od polovine žena tokom ovog perioda imaju neke od simptoma-neregularne cikluse, nalete toplote (valunge) noćno znojenje ,suvoću vagine, umor, nesanicu, promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, suvu kožu i kosu. Nakon nastupanja menopauze povećava se rizik od kardiovaskularnih oboljenja, osteoporoze, urinarne inkontinencije, povećanje telesne mase i problema sa intimnim odnosima. Klimakterijum je termin koji se odnosi na involutivni period koji obuhvata 5 godina pre i nakon menopauze, a označava vreme u kome dugotrajni nedostatak ženskog hormona estrogena vodi ka generalizovanoj atrofiji kože, smanjenju čvrstine kostiju, osteoporozi i sklonosti ka razvoju bolesti razvoju srca i mozga što se može završiti infarktima ovih organa. Ukoliko su tegobe izražene, moguće ih je ublažiti ili čak kompletno ukloniti hormonskom supstitucionom terapijom. Pre nego što se odlučite za hormonsku terapiju, razgovarajte sa svojim ginekologom o prednostima i manama i da li vam odgovara.

Close Menu